Циљ наведеног догађаја коме су присуствовали представници високог и средњег образовања, те представници државних институција блиско везаних овом темом, био је сагледати кључне проблеме образовног система, његов утицај на степен незапослености и на одлазак младих из земље, те дефинисати закључке који би били полазна основа заједничке борбе за рјешавање овог проблема.

Декан Факултета пословне економије Бијељина, проф. др Миладин Јовичић је најприје поздравио све присутне учеснике и госте, представнике Министарства просвјете и културе РС за високо и средње образовање, Санелу Дојчиновић и Валентина Јојића, представника градске управе Града Бијељина Љубицу Млађеновић, предсједника подручне Привредне коморе Бијељина Анту Гајића, директора Завода за запошљавање РС, филијала Бијељина Синишу Кајмаковића, те присутне директоре средњих школа Гимназије „Филип Вишњић“ Бијељина Владимира Шавију, Техничке школе „Михајло Пупин“ Бијељина Миленка Максимовића, Економске школе Бијељина Душка Ђурића, Пољопривредне и медицинске школе Бијељина Милорада Вуковића, те Средњошколског центра „Михајло Петровић Алас“ Угљевик Стеву Беновића, као и присутне представнике Факултета пословне економије Бијељина.

Проф. др Миладин Јовичић је истакао да је наша жеља била да укажемо на проблем одласка младих из земље, а овај проблем је у најужој вези са системом образовања код нас. Додао је да је потребно много рада и труда да би се спријечио одлазак стручних кадрова, те да је потребно подвргнути модернизацији и иновацији и средње и високо образовање.

Скупу су се послије декана обратили и господин Анто Гајић, представници Министарства просвјете и културе за средње и високо образовање, предсједник актива директора регије Бијељина господин Душко Ђурић, затим, господин Синиша Кајмаковић, а у расправи по наведеној теми су учествовали и сви присутни.

Неки од донесених закључака овог округлог стола су сљедећи:

Неопходно је обезбједити равномјерност излазних профила, високо образовање треба да прати и креира потребе тржишта рада, Министарство науке и технологије и Министарство просвјете и културе су дужни да сачине и инплементирају примјењиву стратегија развоја, а неопходно је слиједити динамику потребе за кадровима.

Истакнуто је да су зацртани циљеви дугорочан процес који захтјева заједничку, динамичну активност, те да се развој система образовања не смије заснивати само на кампањској политици и стављању акцента на занатима. Наглашен је значај високог образовања и неопходно је активно радити на његовој модернизацији.